|
Реч |
Значење |
|
абракадабра
|
(хебрејски) мађијска реч, без значења, која се, написана на једном равностраном троуглу у једанаест редака (свако слово у једном реду), носила око врата као амајлија противу грознице; данас се употребљава само у шали, као и “хокуспокус”.
|
|
абраксас
|
(грчки) у езотерији реч или формула која даје моћ, чаробна реч, запис на амајлијама; погледај и израз абракадабра.
|
|
абрахија
|
(грчки) у медицини безрукост, недостатак руку.
|
|
абраш
|
(турски) 1. човек пегава лица; 2. коњ са белим пегама на губици или испод репа; 3. у ветеринарству оспа по кожи код неких домаћих животиња.
|
|
абреакција
|
(латински) у психологији ослобађање од комплекса или трауме враћањем у осећање или у поновни доживљај ситуације која је довела до комплекса.
|
|
абревијатор
|
(новолатински abbreviator) скраћивач, скратилац, нпр. нечије књиге, нечијег списа; папински писар који израђује папинске бреве.
|
|
абревијатура
|
(новолатински и немачки) погледај израз абревијација.
|
|
абревијација
|
(новолатински abbreviatio) скраћеница, кратица; скраћивање, скраћење (нарочито књиге, списа, чланка итд.); абревијатура.
|
|
абреже
|
(француски) извод, кратак садржај (научног или уметничког дела), сажет садржај.
|
|
абритирати
|
(француски) поживотињити, заглупити, изједначити са стоком; убити у некоме свако морално осећање.
|
|
абрихтовати
|
(немачки) обучити, обучавати, извежбати, дотерати, измуштрати; погледај и израз дресирати.
|
|
аброгација
|
(латински) опозивање, укидање, поништење, поништај.
|
|
аброгирати
|
(латински) укинути, укидати, опозвати; у економији поништити, повући налог.
|
|
абруптан
|
(латински) стрм, одсечен; нагао, изненадан.
|
|
абруптив
|
(латински) одсечени сугласник, такав који је артикулисан с истовременим, или приближно истовременим гркљанским затвором.
|
|
абрупција
|
(латински) откидање, отпадање, одвајање; један од начина скраћивања речи.
|
|
абс...
|
погледај под изразима који почињу на апс...
|
|
абу
|
(арапски) отац, деда, предак.
|
|
абуземзем
|
(персијски и арапски) име извора у близини Ћабе у Меки, вода са извора Земзем; фигуративно драгоцена, ретка ствар.
|
|
абузиван
|
(латински) склон злоупотребама, склон да се огреши о постојеће законе и обичаје, противправан.
|
|
абузија
|
(латински) погрешна употреба речи; погледај и израз катахреза.
|
|
абузус
|
(латински) у праву злоупотреба, погрешка, заблуда; рђава употреба.
|
|
абулија
|
(грчки) безвољност, одсуство воље.
|
|
абуна
|
(арапски) „наш отац”, највиши црквени свештеник у Етиопији, поглавар хришћанске коптске цркве.
|
|
абундантан
|
(латински) богат, обилан; претеран.
|
