|
Реч |
Значење |
|
абјурација
|
(латински) у праву одрицање под заклетвом.
|
|
абјурирати
|
(латински) у праву под заклетвом одрицати, одрећи.
|
|
аблактација
|
(новолатински ablactatio) у медицини одбијање детета од сисе; фигуративно одвикавање.
|
|
аблактирати
|
(латински) одбити (одбијати) од сисе, дојења; у ботаници калемити једно племенито дрво на друго оближње без одсецања калема.
|
|
аблата
|
(латински) у множини у праву одузете (отете, украдене) ствари.
|
|
аблатив
|
(латински) у граматици падеж одвајања, кретања однекуд, потицања; погледај израз аблативни.
|
|
аблативни
|
(латински) у граматици који се тиче аблатива или припада аблативу: аблативни генитив генитив којим се казује откуда нешто потиче, или, од чега се раставља или удаљава, нпр.: Треба се клонити рђавих пријатеља; Срећно смо се ослободили непријатеља.
|
|
аблаут
|
(немачки) у лингвистици промена самогласника у склопу истог корена или основе која се јавља као унутрашња флексија, превој вокала: плести - плот, рађати -род и сл.; погледај и израз апофонија.
|
|
аблација
|
(новолатински ablatio одношење, уклањање) у хирургији одсецање, одрезивање; у геологији одношење (скидање) ледника или стене топљењем или дејством воде; у астронаутици отапање површинског слоја врха ракете услед топлоте настале трењем.
|
|
аблациони материјали
|
керамички материјали којима се облажу површине авиона који лете брзинама већим од 3 маха. Ови материјали добро апсорбују топлоту и тиме спречавају загревање металне површине авиона.
|
|
аблегат
|
(латински) посланик другог реда, нарочито папин за појединачне случајеве (за разлику од делегата); у Мађарској заменик једног магната у парламенту; прогнаник, лице које је негде послато да буде уклоњено с положаја.
|
|
аблегација
|
(латински) у праву прогонство, удаљивање на једну годину.
|
|
аблендати
|
(немачки) засенити светло, подесити јачину светлости на фаровима.
|
|
аблепсија
|
(грчки) духовно слепило.
|
|
аблефарија
|
(грчки) у медицини недостатак очних капака (последица гангрене, лупуса, тумора и других озледа).
|
|
аблокација
|
(латински) давање под закуп, у најам, изнајмљивање, издавање.
|
|
аблуирати
|
(латински) опрати, испирати, испрати, спрати, очистити.
|
|
аблутоманија
|
(латински) у медицини болесни нагон за сталним прањем и купањем.
|
|
аблуција
|
(латински) прање, умивање, чишћење; обичај католичких свештеника да после причешћа перу руке; испирање путира после причешћа.
|
|
абнегација
|
(латински) порицање, одрицање, одбијање.
|
|
абнормалан
|
погледај израз абнорман.
|
|
абнормалност
|
погледај израз абнормитет.
|
|
абнорман
|
(латински) неправилан, необичан, који одступа од обичаја, реда или правила; необичан, неприродан; који представља изузетак; болестан, нездрав; ненормалан, абнормалан.
|
|
абнормитет
|
(новолатински abnormitas) одступање од правила, неприродност, неправилност, необичност; абнормалност.
|
|
аболирати
|
(латински) у праву прекинути над неким судски поступак без икаквих последица по оптуженога; укинути, укидати, поништити, поништавати.
|
