|
Реч |
Значење |
|
аберацио криминис
|
(латински) у праву заблуда у извршењу злочина, нпр. кад се утврди да је злочин који је извршио Eдип био, у ствари, оцеубиство, а не оно што је он желео да учини.
|
|
абердар
|
погледај израз хабердар.
|
|
аберирати
|
(латински) одлутати, заблудети, скренути, скретати; варати се, преварити се.
|
|
абест
|
(латински) који није дошао, одсутан, који није ту.
|
|
А-Бе-Ха оружје
|
у војсци заједнички назив за атомско, биолошко и хемијско оружје; АБХ.
|
|
абецеда
|
1. сва слова у нашој латиници поређана по утврђеном реду; назив је добивен обједињавањем имена за прва четири слова, с том разликом што је последњи члан, који је ушао у састав назива, добио завршетак а: а -бе - це - д(а) абецеда, уместо завршетак е (а - бе - це - де); азбука, алфабет; 2. фигуративно основа, основна знања из неке науке или вештине.
|
|
абецедар
|
(реч са латинским обликом, састављена од прва четири гласа латинске азбуке а, b, с, d) почетник у некој струци; букварац.
|
|
абзац
|
(немачки) у прозном и песничком тексту: почињање нове реченице новим редом тако да се прва реч те реченице увлачи мало удесно; став, ставка, усек, одсек; прелом, цезура (у стиху); погледај и израз алинеја.
|
|
абизендегани
|
по митологији извор младости и бесмртности у веровању источних народа.
|
|
абијетин
|
(латински) у хемији смоласта материја која се добива из терпентина.
|
|
абиогенеза
|
(грчки) у билогији настанак живота од неживе материје.
|
|
абиоенергија
|
(грчки) недостатак исхране.
|
|
абиоза
|
(грчки) неспособност за живот.
|
|
абиологија
|
(грчки) наука о мртвој природи.
|
|
абиостатика
|
(грчки) наука о беживотним телима.
|
|
абиотрофија
|
(грчки) недостатак способности за живот, превремено изумирање.
|
|
абиритација
|
(новолатински abirritatio) у медицини смањеност надражљивости (ткива).
|
|
абисал
|
(грчки) зона јадубљих делова мора и океана (преко 1000-1200 m).
|
|
абисодинамика
|
(грчки) грана геологије која проучава унутрашњост Земље и истражује далање сила које у њој налазе.
|
|
абисопелагијал
|
(грчки) зона отвореног мора која се простире испод дубине од 1000 m.
|
|
абитуриј
|
(новолатински abiturium) испит зрелости у средњој школи, виши течајни испит, матура.
|
|
абитуријент
|
(латински) онај који намерава да оде (нпр. по завршеној нижој на вишу школу).
|
|
абитуријум
|
(новолатински abiturium) испит зрелости у средњој школи, виши течајни испит, матура.
|
|
абјудикација
|
(латински) у праву порицање, одрицање, непризнавање.
|
|
абјудицирати
|
(латински) не признати, не признавати, порицати.
|
